Фотографија

Фотографија

Фотографија је техника дигиталног или хемијског записивања призора из стварности на слоју материјала који је осетљив на светлост која на њега пада.

Фотоапарати

"Kамера обсцура" (лат. "мрачна комора" или "замрачена просторија") је кутија (светло-непропусна опна било каквог облика), чија унутрашњост не допушта одраз светлосних зрака (морају бити обојене црном мат бојом или још боље, прекривене црним филцом). На сенки кутије избушена је рупа. Кроз тај ситан отовор светлосне зраци улазе споља, улазе у камеру и стварају слику мотива пред камером по читавој унутрашњости камере. Уколико се у камеру жстави фотоосетљиви материјал, тј. материјал који је осеетљив на свеетло, а који може бити хемијски (нпр. "фотографски филм" или "фото папир") или дигитални ("сензор"), може се направити снимак мотива.

-дубинска оштрина (сви детаљи мотива су подједнако оштри без обзира на удаљеност мотива од камере или пројекционог заслона од рупе-објектива)
-компресија времена (покретни детаљи мотива остају или потпуно неснимљени или су пак забележени као скупина светлосних зрака, због дужине трајања експозиције јер кроз објектив пролази веома мало светлости, а непокретни детаљи остају јасно забележени)
-широки распон кадра (који зависе од формата на који се снима и удаљености рупе од формата на који се снима могу бити веома широки)
-егзактна перспективна пројекција (када се мотив снима на потпуно равној фотоосетљивој плочи)
-потпуна пропутљивост светлости свих дужина (објектив камере пропушта и оне дужине светлости које не пролазе кроз стакло, нпр. ултраљубичасти  део спектра)
Камера (фото апаратеи,видео или дигаиталне камере) она постоји у свим савременим камерама, а представља онај простор између објектива (отвора са саставом сочива, којим је замењена рупа) и фотоосетљивеплоче на којима се снима. Плоче тог простора савремених камера не смeју одржавати светлосне зраке.

Скуп сочива (објектив) фокусира (изоштрава) пројекцију мотива на плочи снимања, као увећану или смањену слику мотива пред камером.

Осим овог, постоје и други начини како се могу добити фотографске слике, као фотограми или раyографије (према фотографу Ман Раy-у, који је често користио тај метод ) или фотокопије (xерографије). Раyографија се ради тако да се у тамној комори (замраченој соби) директно на фотоосјетљиви слој као мотив ставе неки предмети, а затим осветле па слику направе сенке мотива као и одрази светла са мотива.
Већина фотографских апарата има могућност подешавања следећих вредности:
*фокус (којим се изоштрава пројекција мотива што је на некој удаљености од објектива),
*бленда (отвореност објектива, што је већи отвор бленде на фотоосетљиви слој пада више светла) и
*експозиција (трајање пропуштања светла кроз објектив, што је дужа експозиција на филм пада више светла).
Осим тога, фотограф може одабрати:
*објективе разних жаришних дужина (зависи о томе какво увећање мотива се жели добити на снимку) и
филмове различите осјетљивости (којом је одређена количина светла потребног да би неки мотив био снимљен довољно осветљено).

Мотив је добро "фокусиран" ако се на снимку види јасно (тј. "оштро" са што више детаља). Ако је мотив даљи или ближи од подешене удаљености снимања он постаје мутнији ("није оштар") и разговетно је видљиво све мање његових детаља. Ради се о дубинској оштрини слике. Ако је "фокусиран" мотив у предњем плану, тада ће позадина мотива мотива бити неоштра (и обрнуто, "фокусираном" позадином добит ћемо слику мотива који нису изоштрени, у предњем плану). За оштру слику мотива у предњем и задњем плану тада треба смањити отвор бленде, али тада треба продужити и трајање експозиције пропорционално смањењу отвора бленде. Ове вриедности су међусобно зависне, а код бољих фотоапарата аутоматски се усклађују. Треба међутим поменути да ће динамички (покретни) мотиви продужењем трајања експозиције бити снимљени у покрету ("размазано").

Више фотографија

Уколико сте љубитељ коња, кликните овде.